Prizemna kuća ili kuća na sprat

Ovo je prva prava odluka o kući i skoro uvek se donosi po osećaju. A od nje zavisi i cena i kvadratura i to kako ćete u kući živeti za dvadeset godina.

Prvo: da li imate izbor

Pre svake rasprave o ukusu stoji parcela. Ako je uska, prizemna kuća sa dovoljno prostora jednostavno ne staje — posle oduzimanja udaljenja od bočnih granica ostane pojas koji nije dovoljan za razuman raspored. Ako je zauzetost strogo ograničena, isto: prostor se može dobiti samo nagore.

Postoji i obrnut slučaj — zone u kojima plan dozvoljava samo prizemlje ili prizemlje i potkrovlje. Tada sprat nije opcija bez obzira na želju. Kako se te vrednosti čitaju, pisali smo u tekstu koliko kuće staje na vašu parcelu.

Gde prizemna kuća košta više

Za istu kvadraturu, prizemna kuća ima dvostruko veći otisak od kuće na sprat. To znači:

• više temelja i više iskopa;
• veću ploču na tlu i više izolacije prema tlu;
• dvostruko veći krov — a krov je jedna od skupljih pozicija;
• više zauzete parcele, pa manje dvorišta.

Uz to, prizemna kuća ima nepovoljniji odnos omotača prema zapremini — više površine kroz koju se gubi toplota po kvadratu korisnog prostora.

Gde kuća na sprat košta više

Sprat nije besplatan. Donosi međuspratnu konstrukciju, stepenište, višu skelu i složeniju fasadu, a instalacije se granaju i horizontalno i vertikalno — obično i drugo kupatilo, jer jedno kupatilo na dva nivoa niko ne želi dva puta.

I stepenište jede kvadraturu. Udobno stepenište sa pripadajućim prostorom za kretanje uzima red veličine 12 do 16 m² ukupno na oba nivoa. To je jedna soba.

Potkrovlje i mansarda: treći put

Između prizemlja i punog sprata stoji rešenje koje se u Srbiji najviše gradi — prizemlje sa potkrovljem. Dobija se drugi nivo bez punog sprata, uz krovnu konstrukciju koja se ionako pravi.

Cena tog rešenja je upotrebljivost prostora ispod kosina. Deo površine je niži od pune visine i ne može se koristiti kao puna soba, pa se planira za ormare, radni kutak ili ostavu. Mansarda taj problem rešava delimično — lomljenom kosinom se dobija više upotrebljive visine, ali i složeniji krov.

Kako to izgleda u praksi, vidi se na rešenjima porodične kuće sa potkrovljem i kuće sa mansardom, a čista prizemna varijanta na projektu moderne prizemne kuće.

Pitanje koje niko ne postavlja na vreme

Kuća se gradi za trideset godina, a bira se za život kakav je danas.

Ako kuću pravite u četrdesetim, u njoj ćete biti i u sedamdesetim. Stepenice tada nisu isto što i danas. Zato je kod kuće na sprat vredno predvideti jednu spavaonicu i kupatilo u prizemlju — makar kao sobu koja se zove radna. Ta jedna odluka ume da produži upotrebljivost kuće za deceniju.

Drugo pitanje iste vrste: da li se kuća može koristiti delimično. Kad deca odu, prizemna kuća se ne može „ugasiti do pola“, a kod kuće na sprat se gornja zona može zatvoriti i ne grejati.

Odnos prema dvorištu

Ovo je najjači argument za prizemlje, a retko se pominje. U prizemnoj kući svaka prostorija je u kontaktu sa dvorištem. Izlazak napolje nije događaj — to je jedan korak. Kod kuće na sprat gornji nivo je odvojen od bašte i deo dana se živi „u vazduhu“.

Sa druge strane, sprat daje nešto što prizemlje ne može: razdvajanje dnevne i noćne zone po nivoima. Gosti u dnevnom boravku ne prolaze pored spavaonica, a buka se prirodno razdvaja. U porodicama sa tinejdžerima to nije sitnica.

Grejanje

Kompaktnija kuća se lakše greje. Kuća na sprat je po pravilu kompaktnija od prizemne iste kvadrature, pa polazi sa prednosti.

Ali razlika koju ćete osetiti na računu više zavisi od kvaliteta omotača, stolarije i orijentacije nego od broja etaža. Dobro projektovana prizemna kuća troši manje od loše projektovane kuće na sprat. O tome kako orijentacija utiče na račun pisali smo u tekstu orijentacija kuće prema stranama sveta.

Kratak vodič za odluku

• Široka parcela, dovoljna zauzetost, želja za baštom, pogled unapred na starije godine → prizemlje.
• Uska parcela, ograničena zauzetost, potreba za jasnim razdvajanjem zona, želja za većim dvorištem → sprat.
• Sredina, i najraširenije rešenje → prizemlje sa potkrovljem, uz svesnu odluku šta ide pod kosine.

U svakom slučaju, izbor ne počinje od tipa nego od parcele. Zato prvo tražimo katastarsku opštinu i broj parcele — pa tek onda razgovaramo o tome kako će kuća izgledati. Više o našem pristupu na strani projekti kuća.

Ne znate koji tip staje na vašu parcelu?

Pošaljite katastarsku opštinu i broj parcele. Iz njih vidimo šta plan dozvoljava, pa ponuda može da bude tačna umesto okvirne. Odgovaramo u roku od dva radna dana.

Iz naše prakse