Kuća za odmor: šta je drugačije kad se u njoj ne živi cele godine

Kuća u kojoj se boravi trideset dana godišnje nije mala verzija kuće u kojoj se živi. To je drugi zadatak — iako je postupak do građevinske dozvole potpuno isti.

Ljudi to obično otkriju posle prve zime. Evo šta se rešava drugačije, i zašto se rešava na početku a ne na kraju.

Instalacije i mržnvljenje

Prva i najskuplja šteta u praznoj kući dolazi od vode. Cev koja pukne u januaru, a otkrije se u maju, ume da uništi podove, plafone i instalacije u celoj kući.

Zato se kod kuće za povremeni boravak u projektu rešavaju konkretne stvari:

• Trasa vodovoda se vodi kroz grejani deo omotača, a ne kroz negrejane zone i spoljašnje zidove.
• Mogućnost pražnjenja sistema — slavine na najnižim tačkama i pad cevi ka njima, da se instalacija može isprazniti pre odlaska.
• Glavni ventil i šahta na mestu do kojeg se stiže i kada je sneg.
• Grejni sistem sa zaštitom od mržnjenja, ili sa medijem koji ne mrzne.

Grejanje koje se spušta na minimum i brzo vraća

Kod kuće u kojoj se živi teži se stabilnoj temperaturi. Kod kuće za odmor teži se nečemu drugom: da se drži niska temperatura kada nikoga nema, a da se brzo dođe do udobne kad se stigne u petak uveče.

To menja izbor sistema. Teška podna grejanja sa velikom inercijom su odlična za stalno stanovanje, a nezgodna za vikend — trebaju im sati da se pokrenu. Za povremeni boravak se češće kombinuje sistem koji brzo daje toplotu za dnevnu zonu sa osnovnim, temperirajućim režimom za celu kuću.

Daljinsko uključivanje grejanja rešava mnogo — ali samo ako je predviđeno u projektu, sa strujom, signalom i mestom za opremu.

Kondenzacija: problem koji stalno naseljena kuća nema

Hladna kuća koja se naglo zagreje pravi vlagu. Topao vlažan vazduh nailazi na hladne površine — zidove, uglove, staklo — i kondenzuje se. Ponovi li se to trideset puta godišnje, dobija se buđ u uglovima i miris koji se ne gubi.

Rešenje nije odvlaživač kupljen naknadno. Rešava se u projektu: neprekinut sloj termoizolacije bez toplotnih mostova, kvalitetna stolarija, i rešeno provetravanje — makar kontrolisano, sa mogućnošću rada dok nikoga nema.

Sneg — i tamo gde ga ima mnogo

Kuće za odmor su najčešće na većoj nadmorskoj visini, gde je opterećenje snegom bitno veće nego u dolini. Ono se ne uzima iz opšte tabele za Srbiju — utvrđuje se prema srpskim nacionalnim aneksima evrokodova za konkretnu lokaciju i ulazi u proračun krovne konstrukcije.

Uz to idu tri praktične stvari koje se lako previde:

• Gde sneg pada sa krova. Ne iznad ulaza, ne na parking mesto, ne na susedovu parcelu.
• Prilaz vozan zimi — uzdužni nagib i nagib prema ulici, a ne prema garaži.
• Ulaz koji se može otkopati — nadstrešnica i dovoljan plato ispred vrata.

Kuća koja stoji prazna

Nekoliko odluka iz projekta koje kasnije znače mnogo: kapci ili roletne koji se zatvaraju pri odlasku; ostakljenje koje nije jedina prepreka; ulazna vrata i okov koji odgovaraju objektu koji je mesecima sam; mesto za razvodni orman i opremu tako da se struja može isključiti selektivno — grejanje i zamrzivač ostaju, ostalo ne.

I materijali. Fasada koja traži redovno održavanje nije dobar izbor za objekat koji obiđete jednom u dva meseca. Isto važi za drvene elemente izložene vremenu — ne znači ih izbegavati, nego ih projektovati sa zaštitom i pristupom za održavanje.

Šta plan dozvoljava — to je i ovde prvo pitanje

U turističkim i banjskim krajevima planska situacija je često složenija nego u običnoj stambenoj zoni. Sreću se tri stvari:

• Planovi detaljne regulacije za pojedinačne celine — sa konkretnijim i po pravilu strožim pravilima.
• Režimi zaštite prirode — uslove daje i upravljač zaštićenog područja, što ume da odredi spratnost, oblik i nagib krova, materijale, boju fasade i vrstu ograde.
• Obaveza dalje planske razrade — urbanistički projekat kao dodatni korak pre lokacijskih uslova, sa svojim rokom i troškom.

Kako to izgleda po mestima, pisali smo na stranama za Zlatibor i Čajetinu, Sokobanju, Vrnjačku Banju, Novu Varoš, Irig i Boljevac. Spisak svih mesta je na strani projektovanje kuća po gradovima.

Postupak je isti

Da ne bude zabune: pred zakonom je ovo obična porodična kuća. Kuća do 400 m² bruto razvijene građevinske površine i spratnosti do podrum plus prizemlje plus sprat plus potkrovlje je kategorija „A“ — projekat za građevinsku dozvolu sa elaboratom energetske efikasnosti, bez obaveznog projekta za izvođenje, ali sa obaveznom tehničkom kontrolom. Zahtevi se podnose elektronski kroz objedinjenu proceduru; podnosimo ih mi, po punomoćju.

Napomena: izdavanje smeštaja je drugi proizvod i drugi zadatak — ovde ga ne obrađujemo.

Jedno pitanje na početku

Kada nas neko pita za kuću u planini ili u banji, prvo pitamo: koliko ćete zaista boraviti u njoj?

Odgovor „tridesetak dana godišnje“ i odgovor „u penziji se selimo tamo“ vode ka dve različite kuće — različit raspored, različito grejanje, različiti materijali. Najgori ishod je kuća projektovana za jedan režim, a korišćena u drugom.

Ako niste sigurni, recite i to — može se projektovati kuća koja podnosi oba režima, ali to mora da bude svesna odluka na početku. Više o našem pristupu na strani projekti kuća.

Gradite u planini ili u banji?

Pošaljite katastarsku opštinu i broj parcele i recite koliko ćete boraviti u kući. Iz toga vidimo o kakvom se zahvatu radi, pa ponuda može da bude tačna umesto okvirne. Odgovaramo u roku od dva radna dana.