Banke se rugaju siromašnima

Ako želite da otkrijete koji su to problemi koji tište prosečnog stanovnika Srbije, postalo je dovoljno gledati oko sebe na velike reklamne panoe koji svetle svuda po našem gradu. 

Nasmejana lica iz fotošopa najčešće se osmehuju nudeći nam usluge banaka i kredita, koje ćemo lako uzeti i dugo i nikako otplaćivati.

Nedavno se pojavio i jedan bezobzirni bilbord univerziteta Megatrend, koji nam se, na ne tako suptilan način iskezio u lice rekavši nam da je bolje sa zvršenom školom (kakvom god) pobeći iz zemlje.

U visokom prirodnom priraštaju bilborda u Beogradu, koji su već izazvali prenaseljenost u gradskom pejzažu, (za koji važi pravilo "Gde god nađeš zgodno mesto, tu bilbord posadi") još jedna poruka uspela je da se istakne svojim bezobrazlukom…ili samo dobrim ciljanjem u slabu tačku.

Ovih dana burne reakcije izazavala je reklama Erste banke na kojoj je prikazana simpatična devojčica od 5-6 godina koja nas posmatra sa kafom u ruci. Iznad, u oblačiću stoji ntapis -Maja u svojoj novoj sobi- … a Maja nas pita -Jel i ti imaš svoj stan?- I kada vidi ovaj bilbord, šta bi prosečan prolaznik u Srbiji mogao da pomisli…?

  Prolaznik: Ne nemam, mala skotušo!

  Maja: A nemaaaaš… pa što ne kupiš jedan ?

  Prolaznik: Pa odakle mi para da kupim stan?! Sad u ovoj krizi!

  Maja: Meni su kupili mama i tata. (ili još gore: Ja sam kupila sama)! Uzeli smo kredit kod Erste banke! Uzmi i ti pa da zajedno pijemo kafu iz ovih slatkih šoljica za lutke!

Ne ostaje mnogo prosečnom prolazniku nego da nakon toga pomisli kako za svoju decu nema tako lep stan, ili kako uopšte nema stan pa ne može ni da ima decu…i slične varijacije jedne, od bolnih tema naših građana.

S pravom se može reći da su u svom bezobrazluku banke i marketinški stručnjaci otišli predaleko, jer osim na iskorišćavanju tuđe nesreće, na ovaj način rade na daljem frustriranju.

Ali pošto od frustriranja nema leba, a ni zdrave glave, ono što nam preostaje je da sagledamo stvari malo bolje, i to uz njihovu pomoć.

Dakle, ako želite dobru dijagnozu Srbije, samo pažljivo posmatrajte iskuačuće svetleće poruke, koje već počinju da podsećaju na neku poludelu potiskivanu podsvest.

A da se u reklamnim panoima često krije suština problema i ne treba da čudi, jer marketinške agencije angažuju dovoljno psihologa, sociologa i ostalih stručnjaka da temeljno kopaju po slabim tačkama, na koje treba bušiti dalje, kako bi se prodala nekakva životna ideja uz neki besmisleni proizvod.

Iako često nemaju veze s mozgom, ipak, kad ubodu onda ubodu, i tada treba stvari osvestiti.

(trojka.rs/M.S./ naslovna fotografija:Boško Karanović)