"Burek" dobio milionitog stanovnika

Uspeli smo, a opet tek smo na početku, i tek sada predstoji posao - opravdati poverenje ljudi. Jedno je sigurno, uspeh nije slučajnost, već posledica predanog i upornog rada, fanatične posvećenosti, vere u ideju i ljude okupljene oko nje. Uprkos svemu, u inat svim problemima i teškoćama. 

Kada i gde je sve počelo?

Pre sada već skoro devet godina, sa nepunih sedamnaest, ukazala mi se prilika da nakon nekoliko godina učešća u drugim zajednicama i online projektima, pokrenem nešto svoje. Prilika je došla sasvim slučajno i neočekivano, naime eLitesecurity je organizovao prvu srpsku IT žurku u ondašnjem Bonafidesu, žurku za koju i danas mislim da je neponovljiva, kao i mnoge stvari koje su stvorene u tom nevinom periodu naše internet scene.

Kao jedna od nagrada, dodeljivao se i .yu domen i hosting na godinu dana - donator legendarni Dragan MrVa Galić, a ko bi drugi. Jedan od ljudi koji je dobio ovu vrednu nagradu, bio sam i ja, nažalost, koliko mi je poznato jedini koji je i iskoristio priliku da nešto uradi.

Zašto baš forum?

Dvoumio sam se između ideje da kreiram online magazin o mobilnoj telefoniji, ili da napravim cafe forum na kome bi se svi ljudi osećali prijatno, jer u tom trenutku takvih mesta na domaćem internetu prosto nije bilo. Prelomio sam da to bude ipak forum, najviše iz razloga što je to bila oblast u kojoj sam imao barem neko realno i upotrebljivo iskustvo, iako svakako ne dovoljno za ono što će slediti.

Otkud baš burek?

Prosto, ideja je bila da to bude nešto što će zaista spojiti najrazličitije ljude, a jedina do te mere univerzalna stvar je upravo bio burek - hrana koju jedu bogati i siromašni, mladi i stari, muškarci i žene, pripadnici svih nacija našeg regiona, svih veroispovesti, bez obzira na stranačko, klupsko, seksualno ili bilo koje drugo opredeljenje. Ostalo je samo da se kreira forum, napravi podela i animiraju dostupni ljudi.

Odrastanje bureka?

U to vreme najveće i najkvalitetnije zajednice imale su nekoliko stotina, eventualno par hiljada korisnika, većinom aktivnih. Danas je to potpuno neshvatljivo, ali zaista je bilo tako. Uprkos činjenici da sam uspeo regrutovati dobar deo ljudi sa kojima sam bio u kontaktu (jer iako nismo imali Facebook, imali smo ICQ, IRC, MSN...), prošlo je punih 8 meseci do 500. korisnika, 10. meseci do 10 000. postova. Verujem da je taj period najteži svakome, a sigurno je bio i meni.

Pored činjenice da sam imao problema na ličnom planu, taj vremenski period je upravo onaj u kome je potrebno ulagati najviše rada na razvoju zajednice, motivaciji ljudi, regrutovanju novih, a da pritom sve to što radite zbog trenutnog stadijuma razvoja daje jedva primetne rezultate. Ipak, mravljim koracima približavate se prvoj kritičnoj masi i trenutku kada će zajednica procvetati i u kratkom periodu povećati svoj obim nekoliko puta.

Precizan trenutak nije moguće definisati, ali jedno je sigurno, on će doći ako radite prave stvari, ili se bar trudite da ono što radite - radite na pravi način. Ljudi to osete, prepoznaju, i što je najvažnije umeju ceniti.

Svako želi da bude deo dobre priče! Početak je težak, ali vredi proći kroz sve to jer je to zaista jedini način da ispravno formirate odnos prema tuđem radu i vrednosti koju nesebična pomoć daje zajednici - u mraku, sve boje su iste.

Stubovi svake zajednice su principi na kojima je napravljena - lični primer kao pokretač, pravila koja su fer i koja se primenjuju isto prema svima, interes zajednice ispred ličnog. Odgovornost, prema sebi i prema drugima - vi jeste taj koji je glavni i koji odlučuje, ali račune polažete i svima onima koji sa vama grade ovu priču, a to znači da ako pogrešite budete dovoljno hrabri, dovoljno odgovorni, a na kraju i dovoljno fer da to ljudima kažete.

Niko nije bezgrešan, i ni jedna greška nije nepopravljiva. Naročito kada imate pomoć.

Posebni trenuci?

Iz današnjeg ugla, mogu reći da je najvažnije to što je jako veliki broj ljudi unapredio svoj život zahvaljujući nama. Kroz novo saznanje, kroz prijateljstvo, poznanstvo, vezu, ili nešto drugo. Meni lično, najveći uspeh je činjenica da sam upoznao neverovatne ljude, danas najbliže prijatelje, kao i da su mnogi od njih našli ljude vredne čuvanja, srodne duše.

Ako bih morao da izdvojim pojedinačni događaj, to je sigurno rođenje male Katarine, ćerke mojih kumova, koji su se upoznali na Bureku a nedugo zatim i venčali.

Bilo je i teških trenutaka, mnogo neprijatnosti, mnogo uvreda i pretnji, a neke su išle do te mere da su i policija i pravosuđe morali da reaguju.

Ljudska priroda, naš mentalitet, činjenica da ljudi internet i dalje doživljavaju kao medij gde svako može raditi šta želi bez posledica, i neumoljivi zakon velikih brojeva učine svoje.

Bilo je mnogo tužnih događaja, ali jedan nikada neću zaboraviti. Jedna od osoba koje su u velikoj meri uticale na pozitivan razvoj zajednice, i pravilno formiranje svih nas koji smo je predvodili insistirala je na privatnosti, i nikada je nismo upoznali. Bila je deo nas nekoliko godina, napravila od nas, nesumnjivo, bolje ljude, a nakon toga se posle kratke najave da ima zdravstvenih problema povukla na neko vreme.

Nismo znali ništa, ali smo nekako verovali da će sve biti ok, jer je do tada to uvek bio slučaj. Trenutak kada sam saznao da je ta osoba, posle kratke i teške bolesti preminula, zanemeo sam. U peridu nakon odlaska sa foruma, zli jezici, sastavni deo svake zajednice, pričali su svašta, raspredali teorije kako ju je neko od nas oterao, a istina je bila da smo samo hteli da zaštitimo njeno pravo na privatnost, da sve ono što je za nas uradila ne ukaljamo besmislenom raspravom sa ljudima sa kojima se ne vredi raspravljati. 

Zaključak?

U Srbiji internet je u trećem planu, domaći naročito. Nažalost, gotovo niko od tradicionalnih medija nije preneo informaciju o tome da u našoj zemlji, u kojoj su lepe vesti u rangu biblijskih čuda, postoji internet zajednica okupljena oko zdrave ideje koja je skupila milion ljudi. Iako je jasno da smo underground, to ignorisanje ipak stvara određenih osećaj nelagode, jer kada čovek zaista pogleda šta i na koji način mediji objavljuju, ne može a da se ne oseti loše.

To je šansa Trojke, jer prostora za dobru priču uvek ima, a ovaj koncept dozvoljava osluškivanje želja i potreba čitalaca do najfinijih detalja. Slobodan medij, beskompromisan, medij koji će reći ono što je potrebno na upravo najbolji mogući način. Hvala vam na tome uz želju i nadu da ćete uspeti da istrajete, kao što na početku rekoh, uprkos svemu i u inat problemima i teškoćama. 

Ekskluzivno za trojku Ivan Minić, osnivač burek foruma

(trojka.rs/P.S)